Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kamatna stopa". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Kamatna stopa

Seminarski rad

Datum:30.04.2010.

Sadrzaj

UVOD

1. Teorijske osnove kamatne stope .      .           .           .           .           .           .           3

1.1. Klasična teorija kamatne stope        .           .           .           .           .           .           3

1.2. Teorija kreditnih fondova     .           .           .           .           .           .           .           4

1.3. Teorija preferencija likvidnosti          .           .           .           .           .           .           4

1.4. Teorija racionalnih očekivanja          .           .           .           .           .           .           4

2. Klasicna teorija kamatne stope           .           .           .           .           .           .           .           5

3. Teorija pozajmljivih fondova – sredstava         .           .           .           .           .           5

4. Inflacija i kamatna stopa        .           .           .           .           .           .           .           .           6

5. Struktura kamatnih stopa       .           .           .           .           .           .           .           .           8

6. Politika kamatne stope          .           .           .           .           .           .           .           .           9

ZAKLJUCAK     .           .           .           .           .           .           .           .           .           . 11

LITERATURA     .           .           .           .           .           .           .           .           .           . 12

UVOD

Prema teorijskom pristupu kamata predstavlja cenu koriscenja kreditnih i novcanih resursa na finansijskom trzistu. Stopa korisnosti novcanih resursa je po pravilu uvek veca u sadasnjem u odnosu na buduce vreme, usled cega treba platiti odgovarajucu trzisnu cenu njihovog koriscenja u odgovarajucem periodu. Stedise prodaju ili ustupaju svoja finansijska sredstva deficitarima uz ugovaranje odgovarajuce naknade odnosno cene i perioda koriscenja sredstava. Nivo kamatne stope treba da bude dovoljan za obezbedjivanje prioriteta buduce u odnosu na sadasnju potrosnju vlasnika sredstava. U odsustvu adekvatne kamatne stope vlasnici novcanih resursa bi davali prednost sadasnjoj u odnosu na buducu potrosnju.

Teorijske osnove kamatne stope

Centralna banka ne moze vrsiti direktan uticaj na velicinu monetarne baze jer ona zavisi od portfolio odluka privatnog sektora. Banke, gradjani i firme biraju izmedju sirokog kruga finansijskih aktiva kada donose odluku u kojem obliku da cuvaju svoje finansijsko bogatstvo. Tada je vise nego ocigledno da teorija traznje active igra vaznu ulogu kao i da se ekonomska teorija podelila, kada je rec o kamatnoj stopi i njenom ponasanju na osnovama Kejnsovog prepoznavanja motiva drzanja imovine u jednom od oblika finansijske aktive (transakcioni novac, opreznosni novac, spekulativni novac).

Savremena svetska literatura istice cetiri fundamentalna objasnjenja formiranja trzisnih kamata stopa: 1. klasicna teorija kamatnih stopa, 2. teorija preferencija likvidnosti, 3. teorija kreditnih fondova – sredstava, 4. teorija racionalnih ocekivanja.

Klasična teorija kamatne stope

je jedna od najstarijih teorija koja razmatra determinante kamatne stope. Razvijena je tokom 18. I 19. veka od strane britanskih ekonomista I elaborirana od strane i. Fišera. Klasična teorija zastupa tezu da se kamatna stopa formira pod uticajem dva faktora: ponuda štednje, koja uglavnom potiče od građana I tražnja za investicionim kapitalom, koja uglavnom dolazi od korporacija – poslovnog sektora. Reč je o pojednostavljenom modelu, koji zapostavlja kako štednju sektora korporacije I vlade, tako I tražnju novca od strane sektora domaćinstava. Ova teorija veruje da se kamatne stope na finansijskom tržištu formiraju na relaciji između ponude sredstava štednje I tražnje za neophodne investicije, ravnotežna kamatna stopa se formira u tački gde se ponuda štednje susreće sa tražnjom sredstava neophodnih za investiranje. Klasična teorija kamatne stope pomaže nam da razumemo prirodu, odnosno faktore koji utiču na formiranje kamatne stope na dugi rok. Teorija uzima u obzir samo štednju I investicije pri svojim objašnjenjima kretanja, dok druge faktore zanemaruje.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]